Projekat “Upoznajmo prirodu Kovina“ i upoznavanje sa Deliblatskom peščarom
By ekspres On 1 Sep, 2015 At 02:30 PM | Categorized As Društvo | With 0 Comments

deliblatskapescaraProjekat „Upoznajmo prirodu Kovina“ ima za cilj edukaciju i upoznavanje učenika viših razreda osnovnih škola iz Bavaništa i Mramorka sa prirodnim vrednostima Deliblatske peščare.

U toku jednodnevnog izleta u SRP „Deliblatska peščara“, učenici OŠ „Sava Maksimović“ iz Mramorka i OŠ „Bora Radić“ iz Bavaništa će se upoznati sa specifičnom florom, faunom i ekosistemima Deliblatske peščare kako na samom terenu, tako i u toku interaktivne radionice.

Program uključuje posetu ŠRC „Čardak“, gde će učesnici imati teren uz pratnju stručnog vodiča, gospodina Mariusa Olđe iz JP „Vojvodinašume“, zatim ručak i interaktivnu radionicu, nakon čega se kreće ka SRP „Labudovo okno“, gde će učesnici imati priliku da se susretnu sa vodenim ekosistemima i specifičnim rastinjem, kao i sa lastama bregunicama, koje se gnezde u lesnim odsecima.

Osnovni cilj projekta je podizanje svesti mladih ljudi o značaju biodiverziteta, ekologije i zaštite životne sredine.

Kapacitet programa jeste po 30 đaka iz obe škole (ukupno 60). Programu će prisustvovati i nastavnici biologije, geografije i drugih predmeta iz obe škole.

Projekat pomažu: Vetroelektrane Balkana D.O.O. i Opština Kovin.

Informacije o Deliblatskoj peščari:

U jugoistočnom delu Panonske nizije, u južnom Banatu, između Tamiške, Vršačke i ravni Dunava u pravcu JI-SZ pruža se plato dužine 60 i širine 25 km. Nadvisuje okolni teren i odlikuje ga lesni i peskoviti geološki sastav. U njegovom jugoistočnom delu se nalazi najveća evropska kontinentalna Peščara, elipsastog oblika dimenzija 35 sa 20 km. Veći deo ovog područja zahvata SRP „Deliblatska peščara“.

Deliblatska peščara je nastala od silikatno-karbonatnog peska, plavina banatskih reka i nanosa Dunava, koje su vetrovi ledenog doba, sa njihovih obala razneli u pravcu SZ i zasuli prethodno formirani lesni plato. Na površini od 350 km2 blago zatalasani reljef je preoblikovan u izrazito dinski.

Hipoteze o pleistocenskoj ili holocenskoj starosti Deliblatske peščare moguće je potvrditi na osnovu budućih geoloških istraživanja.

Specifičnost Deliblatske peščare je njena šumo-stepska vegetacija, mozaično raspoređena na izraženom dinskom reljefu, koja je jedinstvena u Panonskoj niziji.

Biljni svet Deliblatske peščare karakterišu: peščarske, stepske, šumske, močvarne i vodene zajednice. Od blizu 1000 biljnih vrsta koje ih grade, najkarekterističnije su biljke stepskih staništa: banatski božur, stepski božur, šerpet, bademić i dr.

Kleka je jedini samonikli četinar, dok u malobrojnim autohtonim šumama dominiraju virgilijski hrast, lužnjak i bela lipa. Više od polovine površine Deliblatske peščare danas obrastaju sađene šume bagrema, crnog i belog bora.

Lokaliteti Deliblatske peščare u blizini Dunava: pašnjaci priobalja: Advokatske livade i Stevanova ravnica, plićaci: Đurica, Labudovo okno i Dubovački rit i ade Čibuklija i Žilova, predstavljaju ostatke očuvanih zajednica stepa, šuma vrba i topola, močvara i voda južne Panonije.

Izuzetno florističko bogatstvo odlikuju prirodne retkosti: Nymphaea alba – beli i Nuphar luteum – žuti lokvanj, Trapa natans – vodeni orašak, uz karakteristične vrste zajednica Molinietum caeruleae – beskoljenke i Salicetum rosmarinifoliae – ruzmarinolisne vrbe.

Životinjski svet Deliblatske peščare odlikuju peščarski insekti i vrste stepskih staništa: orao krstaš, stepski soko, tekunica, slepo kuče i stepski skočimiš.

U šumskim staništima značajno je stalno prisustvo vukova, jelena, srna i divljih svinja.

Vodeni ekosistemi obale i ada Dunava predstavljaju gnezdilišta ptica močvarica i privremena obitavališta ptica selica, dok je površina nezaleđenog Dunava masovno zimovalište divljih pataka i gusaka.

Životne zajednice Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara“ su izdvojene u posebnu biljno-geografsku oblast – Deliblatikum.

U međunarodnim okvirima Rezervat predstavlja centar biodiverziteta: jedno od najznačajnijih staništa ptica i biljaka u Evropi, dok je vlažno područje pripadajućeg dela Dunava zaštićeno Ramsarskom konvencijom.

Rezervat se nalazi u evropskom Zelenom pojasu, buduće je područje Natura 2000 i predloženo je za Rezervat biosfere po UNESKO MaB projektu.

Ana Vuletić, predsednik, Green Link

About -

comment closed