Kovinologija – večni Kovin
By ekspres On 21 Apr, 2007 At 08:54 PM | Categorized As | With 2 Comments

Pozar-dan-posleDan posle najvećeg požara u novijoj istoriji Kovina, na zgarištu, natopljenom noćašnjom kišom koja je “spustila na pod” i poslednje ostatke izgorelog krova, ugao ulica JNA i Poštanske deluje sablasno.
Policija još uvek čuva gotovo sasvim devastiranu nekadašnju kuću predratnog trgovca Hipša koja je, prema našoj proceni, nakon vatre koja je buktala na njenom krovu, verovatno potpuno neupotrebljiva.
Stručnjaci će reći da li se isplati ulagati i dinar u ostatke jedne od retkih starih kovinskih kuća, ne bi li bila obnovljena, ili je ekonomičnije na ovom uglu izgraditi novi objekat.
Plamen koji se izvijao nad ovom “kućom na lakat” odneo je krov, ali i nepovratno izmenio živote mnogih naših sugrađana  koji su među zidovima stare građevine živele ili radili.
KOD HIPŠA

Deo oko kuće Kovinci su negde do pred kraj šezdesetih i početka sedamdesetih godina  nazivali “Kod Hipša” upravo po nadaleko poznatom, čak i kad je otišao, kovinskom grosisti, kako se davno govorilo za veletrgovce.
Taj deo Kovina je i inače oduvek bio živ i pun sveta. U samoj kući nalazio se  “Napretkov” lokal sa galanterijom, preko puta takođe “Napretkova” robna kuća zvana i zvanično “Na Ma” (skraćenica od Narodni magacin), jedno vreme najveća prodavnica u gradu i zaista začetak kasnijih robnih kuća.
U njoj ste na levoj strani od ulaza mogli da kupite prehrambenu robu, a na desnoj belu tehniku, elektroniku i potrošni materijal kakav svakoj kući kad-tad zatreba.
Na spratu na kojem je, što je bila specifičnog tog objekta, postojala samo polukružna polovina poda, nalazila se konfekcija, a u gornjem levom uglu – gramofonske ploče. Mnoge su kolekcije dobre muzike u gradu upravo tu dobijale na kvalitetu.
Preko puta kuće, ali ka drugoj strani, nalazila se stara zgrada pošte koja je srušena kada je Kovin dobio moderan objekat za “poštansko-telegrafsko-telefonske” namene, po mnogima i dan danas najlepši javni objekat u gradu.
Velika koncentracija objekata različitih namena bila je i ostala razlog što je taj deo grada uvek disao punim plućima.
U samoj Hipšovoj kući već pedesetih godina prošlog veka nalazio se veći broj stanova iz kojih se izlazilo u uvek negovano “zajedničko dvorište”.
Znatno kasnije, kad je takozvani “privatni sektor” i zakonski dobio ravnopravan status sa društvenim, jedna po jedna “stambena jedinica” bila je pretvarana u lokal. Razumljivo, jer je kuća na izuzetno atraktivnom mestu, a što bi rekao stari legendarni kovinski trgovac Lice Sarmeš, “mesto prodaje robu”.

……………………………………………………………….

 

Plemeniti Aron fon Despinić, prvi kovinski plemić

U novijoj istoriji Kovina (ako tu računamo i 19. vek) jedini naš sugrađanin koji je dobio titulu barona od austrougarskih vlasti bio je „plemeniti Aron fon Despinić”. Trgovac i uopšte sposoban čovek, bio je na „ti” sa Milošem Velikim i brojnim tadašnjim istorijskim ličnostima. Titula barona, inače, nije nasledna, pa je sa Aronom nestalo i plemstvo iz Kovina.

Hotel „Vojvodina”, koji je već odavno pretvoren u trgovinski objekat, bio je nastavljač tradicije čuvene kafane podignute u tom delu grada. Posle Drugog svetskog rata nacionalizovan, a potom „udomljen” u Ugostiteljsko preduzeće „Dunav”, ovaj objekat je dugo bio ne samo jedini hotel u Kovinu, već i centar i dnevnog i noćnog „kafanskog života” – tada nije bilo kafića kao sada, pa se i izjutra moglo na kafu.

Pre nego što je podignut sadašnji Ribolovački dom, u kojem je restoran „Ribica”, sportski i ostali ribolovci svoje sedište imali su u sada nepostojećoj kući u blizini onog strmog dela Starog grada koji gleda na Dunavac. Unutra je takođe bila kafana (a gde nije), istina skromna, ali idealna za „zbogom pameti”.

Posle oslobođenja od fašizma i ustoličenja nove „narodne vlasti”, sedište tadašnje UDBE (nešto kao državna bezbednost, samo potpuno ideološki obojen državni organ) nalazilo se na mestu gde je potom bio Radnički univerzitet – u Ulici JNA, tu gde su sad smešteni karatisti, kao i u kući od fasadne cigle advokata Lukića.

Najpoznatiji prodavac duvana i drugih sitnih potrepština u Kovinu bio je znameniti „Žika Trafikant”, otac starijeg Dragana (živi u Beogradu) i mlađeg sina Petra Markovića – Labuda, poznatog košarkaškog trenera. Žika je bio pozamašnih dimenzija, krupan, ali vedar i duhovit čovek – igrao je, kao glumac amater, i u filmovima Mileta Unukovića. Trafika se nalazila nedaleko od današnje javne česme, kojoj neki tepaju „fontana”, na desetak metara od sada jednosmerne ulice koja od centra Kovina, kraj zgrade starog bioskopa, vodi do Ulice JNA. Trafika je bila delom od zidane građe, a delom od novije metalne konstrukcije. Imala je zgodnu i praktičnu nadstrešnicu ispod koje je mnogi Kovinac dočekivao svoju dragu uoči večernjeg izlaska u grad.

Najelegantniji bračni par u posleratnoj istoriji Kovina bili su supružnici Dimitrijević – Ljiljana i Dragan. „Ljilja geografičarka” svoj radni vek provela je u Gimnaziji, kao odmerena, otmena i popularna profesorka geografije, bez obzira na svoju prividnu strogost, dok je Dragan radio kao finansijski službenik u Bolnici. Njihove večernje šetnje gradom bile su pravi doživljaj za one koji bi ih sreli, jer su uvek držali do sebe i svog izgleda. Elegantna i moderna odeća, koju je gospodin Dimitrijević umeo i sam da sašije, služila je i kao uzor drugima šta i kako treba obući. A eleganciju profesorke Dimitrijević pamte i njeni učenici i kolege – nikad se nije desilo da čak i naliv-pero ili hemijska olovka budu u neskladu sa odećom. Ljiljana i Dragan su, osim srećnog braka i cenjeni u svojim profesijama, ostali upamćeni i kao promoteri kulture oblačenja u Kovinu.

Bioskop je nekada bio izuzetno popularan u Kovinu – doći do karata za poznate filmove nije uvek bio mali podvig. Jedno vreme su, čak, zaposleni u bioskopu imali najveće plate u opštini, što verovatno nije zabeleženo nigde u svetu.

……………………………………………………………………………………….

Nema vina bez Rimljana

Vinovu lozu u ove krajeve doneli su Rimljani na početku novog veka. Vojni rok tada je trajao 20 godina,pa su zapovednici, da borci ne bi sedeli besposleni, odlučili da ih, povremeno, stave u ulogu vinogradara. Vinovu lozu u ovim krajevima upropastili su neki pametnjakovići u tadašnjoj srpskoj Skupštini koji su, šezdesetih godina, doneli zakon po kojem su priličnom sumom novca oporezivani čokoti vinove loze. Rimljani su već davno bili izumrli, pa nikakvih žalbi nije smelo da bude.

Drug Tito nikada nije boravio u Kovinu, ali je u drugoj polovini sedamdesetih gradom prostrujala priča da će se pojaviti i proći ovim krajem. To se, međutim, nije dogodilo, ali su opštinske i ostale vlasti, za svaki slučaj, asfaltirale neke ulice kroz koje je maršal trebalo, navodno, da prođe.Kovinska pijaca je vekovima najskuplja u okolini. Još krajem prošlog veka prosvetne vlasti pisale su budimskim nadređenim organima da učiteljima treba povećati platu, jer je život u Kovinu skuplji nego u Pančevu i drugim okolnim gradovima.

I u doba komunizma znalo se ko su gradski mangupi, ali i oni su retko ili nikada prelazili granicu očekivanog ponašanja. Malo pripaziš i nikom ništa.

Kad je Bijelo dugme izdalo prvi album pod nazivom „Kad bih bio bijelo dugme”, u disko klubu, koji je tada bio u starom pozorištu, celovečernji program sastojao se samo od slušanja ove „velike ploče”.

U Kovinu se oduvek pilo i pilo. Pre raspada Jugoslavije, one prave, najpopularnije piće bio je Badelov konjak iz Hrvatske. Švercovan je i u vreme rata.

Godinama po okončanju Drugog svetskog rata današnjom Ulicom JNA prolazio je voz, prugom koju su, tokom rata, izgradili Nemci.

Vaterlo u Deliblatskoj peščari

Deliblatska peščara je prepuna predela idealnih za snimanje filmova. Na delu između Gaja i Dubovca je, tako, snimana jedna od verzija „Rata i mira”, tačnije televizijska serija BBC-ja u kojoj je Napoleona igrao Arman Asante. Kraj Kovina je, tako, „repriziran” pohod Francuza na Rusiju.

U Kovinu, a tako je i u drugim mestima u opštini, danas teško da možete pronaći običan dud. Ovo drvo, visoko i stameno, rađalo je čuvene dudinje, plodove koji su mnogim generacijama služili kao užina. (No, dobro, dudunje su itekako volele i „gude”.) Jedino su ih mrzele devojke iz delova grada udaljenog od centra, jer bi se uveče, na putu do korzoa, leti, onako uparađene, skroz umazale opalim plodovima plavog duda. Stvarno je bila muka ukloniti tragove ovog voća koje je, začas, od ljudske kože znalo da napravi „slikarski štafelaj”. Dud je, na žalost, „potamanio” jedan običan leptir-štetočina uz zdužnu pomoć ljudi.

Prva antena Radio Kovina bila je jedna žica razapeta između „devetospratnice”, gde se najpre radio nalazio, i zgrade Opštine. Program je emitovan na danas zaboravljenim srednjim talasima, mada to lokalnim pticama, koje su znale da sasvim „zaposednu” antenu i saviju je celom dužinom, sigurno nije bilo važno.

Pre izgradnje najstarijeg dela sadašnje zgrade Doma zdravlja u Kovinu, porodilište u gradu nalazilo se prekoputa Hotela „Vojvodina”, u jednoj staroj „švapskoj kući”. Ulaz je postojao i iz glavne ulice i sa unutrašnje strane, tamo gde je sad onaj ružan ogroman parking iza, takođe ružnog, starog bioskopa. Novopečene tate su, tako, mogle odmah da zaliju svoju promociju u očeve.

I pomenuti stari bioskop i zgradu kovinske Opštine projektovao je isti čovek: čuveni kovinski arhitekta i „šmeker”, arhitekta Braca Kupusarević.

Na prostoru kojim sad prolazite kada idete kroz centar, pokraj velikog platoa oko Doma kulture, nalazio se pre toga „zanatski centar”. Bio je to dugi niz lokala u kojima su radili poslastičar, majstor za popravku elektronike, obućar, šnajder, bila je tu i prodavnica cipela itd. Na istoj liniji nalazila se i zgrada u kojoj je bilo zabavište, a neposredno pored kuća u kojoj je bio smešten veliki „Napretkov” klub.

Prvi kolonisti iz Sandžaka u Kovin su stigli 1946. godine skelom preko Dunava koja je prevozila kompozicije vozova! Praktično, prešli su reku bez potrebe da izlaze iz voza. Kraj opštine je bio prihvatni punkt na kojem su deljeni papiri sa adresama kuća koje bi pripale pojedinim porodicama.

Pre poslednjeg izbegličkog egzodusa izazvanim građanskim ratom u Hrvatskoj, Dalmatinci (reč Krajišnici se ranije slabo koristila) doseljeni su u kovinsku opštinu najvećim delom iz mesta Otišići i okoline.U Kovinu je decenijama postojao klub navijača „Hajduka” iz Splita. Za „bile”, koji su oduvek važili za fudbalske majstore, navijali su ne samo doseljenici iz Dalmacije već i ljudi iz drugih krajeva.

Od poznatih rok grupa koje i danas nastupaju, u Kovinu su sedamdesetih godina svirali „Riblja čorba” i YU grupa. Ova druga je imala više nastupa u bašti tadašnjeg Radničkog doma.

Zgrada sadašnjeg Hotela „Grad” na Starom gradu, prvobitno je bila sagrađena kao mesto za život stručnog osoblja uključenog u izgradnju Hidroelektrane „Đerdap”. Zato je na tom mestu napravljena i najveća maketa Dunava na svetu, koja je jedno vreme zaista bila i „protočna”.

Redakcijski prostor Kovin Ekspresa nalazi se na placu na kojem je porodica Zafirović podigla mali poslovni centar. Ta površina nekada je pripadala prvom kovinskom štamparu Oberlajteru, čoveku koji je štampao skoro sve novine koje su pre Drugog svetskog rata izlazile u Kovinu.

Dom JNA u Kovinu, zgrada koja je sasvim propala zbog neodržavanja, decenijama je bila važno, ako ne i najvažnije, mesto okupljanja ne samo vojnih lica – njih možda i ponajmanje – već tadašnje mladeži Kovina. Posebno su bile popularne igranke u bašti Doma. Po pravilu, za svirku je bio zadužen vojni bend „Plavi 5″ sastavljen od vojnika-muzičara, ali i od starešina – sastav se menjao, ali je ime ostajalo.

Displaying 16 Comments
Have Your Say
  1. Zoltan Binec says:

    Tekstove citam u dahu,izvanredni su. Sa radoscu (sad setom)se prisecam nasih prvih izlazaka,upoznavanja,druzenja.
    Puno pozdrava od porodice Binec.

  2. nn says:

    Brate, vidim da si ozdravio i vracas se u formu.
    Daj nam još!

  3. […] poznatom, čak i kad je otišao, kovinskom grosisti, kako se davno govorilo za veletrgovce. klikni ovde da vidiš ceo tekst Tags: dan posle, galanterija, Kod Hipša, Na Ma, Napredak, pozar, robna kuća, trgovinska kuća […]

  4. Steta sto nema i neka slika od tih gradjevina koje danas ne postoje tj. srusene su, nasa deca citajuci o tim proslim danima
    mogu samo da zamiljaju kako je to izgledalo, mogu vam reci i da se malo toga secamo jer smo i mi bili deca kada se to rusilo jedno po jedno, steta kako se sve to brzo zaboravlja. Nastavite tako da se bar nesto sacuva za nasa pokolenja

  5. Imre Juhas says:

    Nemojte zaboraviti Dedicu sa Kandiranim Jabukama.Njegov kiosk 2×2 m pored Novinarnice,koju je tada vodila Tetka Zivka.Kao klinci kupovali smo slicice i menjali sa tetka Zivkom,nije bilo problema sa duplikatima.

  6. A da napises nesto o ” zavicajnom klubu studenata Kovin” ili o maskenbalu i cika Djuri Kojicu iz pozorista , g-dine Lucijane ?

  7. Slučajno sam naišla na tekst o mom rodnom mestu Kovinu. Svaka čast jer ne poznajem pisca i autora teksta. Glavnom ulicom Maršala Tita kako se tada zvala od pozorista, pored starog bioskopa pa pokraj tih malih trgovinskih prodavnica bila je glavna “štrafta” kojom su šetale devojke i mladići i gde su se dešavale veoma lepe ljubavi i uspomene. Mnogi su i danas u sretnim brakovima i samo njihova deca ne znaju za tu lepotu. Eh, kad bi moglo da se vrati to predivno doba?! Ja sam 1968.g. u tom starom Domu armije izabrana za mis Kovina. Pohadjala sam gimnaziju koja je tada bila u zgradi poljoprivredne škole i bila mi je profesorka geografije Ljiljana Dimitrijević. Predivna žena. Ovim tekstom sam se vratila u detinjstvo. Očarana sam jednostavnošću. Neke stvari i ja sam sada saznala. Žao mi je što radio Kovin ne postoji više. Mislim da je to jedan veliki minus. Potpisala sam i peticiju protiv gašenja radio stanice.Volim onaj stari Kovin, dok ovaj novo “komponovani” ne obožavam ali društvo tako želi. On je sada postao “mrtav” grad kako za omladinu tako i za odrasle. Mladi više ne uživaju u čarima druženja i ne poznaju šta je to. Osim kafića ne poznaju ništa lepo. Moram da pohvalim deo teksta o staroj NaMi koji je fantastičan. Videla sam sebe kako se penjem onim polukružnim stepenicama levo i desno od ulaznih vrata. Bilo je predivno čuti kako pod nogama “krcka” pod od dasaka. Samo ću da kažem BRAVO!!!!!! Pozdrav od Zlate Tadić, sada Bešić.

  8. Poštovana gospođo Bešić, drago nam je da ste nas večeras, kako kažete “otkrili.” Tekstovi na ovoj stranici sajta nastali su u periodu od maja 2007. godine, a napisao ih je Dragan Radović, glavni i odgovorni urednik Kovin Ekspresa i nekadašnji novinar, urednik i jedno vreme direktor “Informativnog centra.” Takođe i sin tada poslovođe prehrambenog dela Robne kuće NaMa, Radeta Radovića. Eto kako je opis unutrašnjosti te danas nepostojeće građevine dospeo u ovaj tekst! :)
    Možda će vam biti zanimljivi i tekstovi na ovim stranama: http://blog.kovinekspres.rs/?p=1634 i http://www.kovinekspres.rs/?page_id=4569 ? U svakom slučaju, drago nam je što smo u vama probudili sećanja na jedan period iz života našeg i vašeg grada!
    S poštovanjem,
    Dragan Radović

  9. Super prica, gde da nadjem stare slike Kovina?

  10. postovani moi kovinci ne mogu vam opisat svoje odusevljenje niti trenutni osecai koi su se probudili u meni,citajuci ovu stranicu. Da mnogo toga se je probudilo u meni, mnogo toga je ozivelo kao da je jucer bilo.MOJ KOVIN MOJ GRAD NASE USPOMENE.Uspomene na sve navedene ulice , na sve navedene dogadjaje ,na avgustovske veceri na koima je nasa
    .ZLATA TADIC IZABRANA ZA MIS KOVINA a ja ucestvovao u istim sa svoim muzickim sastavom DRUSTVO PRIJATELJA MUZIKE pod upravom gospodina ILIJE SAVICA .Da ZLATA,bilo je to u domu ARMIJE a organizacija je bila od strane zavicajnog kluba studenata kovina.podseti se ZLATA i ti tada smo postojali mi:ILIJA SAVIC,GOSPODIN SAVA GRUIC NJEGOV SIN LALE GRUIC,MISA AVRAMOV MISKO SEKELJ VELJA TODOROVIC “BUDAK” MITA PENGES,SARMES ILIJA”CIKA LICE” CIKA STANKO KERICA ALBU PUMPI ,SOGOR ILIJA .Svi smo na neki nacin deo toga KOVINA za koim nam je toliko velika nostalgija za cuvene kovinske maskare u organizaciji fudbalskog kluba RADNICKI KOVI odrzavanim u hotelu VOJVIDINA.Secanja se vracaju na u to vreme vrlo aktivne osobe u zivotu nasega KOVINA;JOVICA I DUSKO DUCA ANDJELKOV”CUKEROVI”TE JOVICE DECERMICA “MOLJCA”PA BOSILJKA “BOCA”PESA DOBRIC DRAGANA DOBRIC CVETKOVIC I TD.Secanja se vracaju na velike sportase toga vremena :PERU DJUMETA ,RADETA STIKOVICA,DRAGANA JEREMINOVA”VREBALOV”BRALE CIGA,SAVICA JOVANOV”KOKAJDA”VOJU CICICA te u to vreme naj veceg sportskog zanesenjaka svima nama poznatog CIKA STEVE TRSE. Koliko je ostalo od takvoga KOVINA?meni jako puno,mislim da je i jos mnogima njima ostao u secanju taj i takav KOVIN.Zato zelim da ovakvu inicijativu pisanja o nasim starim uspomenam nastavimo i nasoj deci docaramo ta vremena.Ja to rado cinim svojoj deci koja su rodjenjem KOVINKE zivotnim putem negde drugde,ali bogatstvom svoga porekla uvek KOVINKE. Sa veoma visokim stepenom emocija sada bih VAS sve pozdravio zazelio sve naj lepse ,uz napomenu ja sam BATA BALOG IZ SRPSKE ULICE”KUPUSAR” pozdrav svima onima koi su jos deo staroga KOVINA a naravno i svima onima koi su sada deo ovoga KOVINA VAS BATA

  11. Dragi Bato, sećam se svega i svih ljudi koje si spomenuo ali je šteta što nema više tog entuzijazma u malom Kovinu. Umro je i mi svi koji smo otišli iz njega polako nestajemo. Šokirana sam vestima kad god dođem u Kovin jednom mesečno, po drveću prvo čitam ko nije više sa nama. Ne mogu da se smirim jer to je samo jedna činjenica koliko je vremena prošlo. Mi nosimo svoje godine na našim plećima i one su same dokaz našeg proputovanja na ovom svetu. Tako isto ni prošlost Kovina ne možemo da vratimo, ali ostaju uspomene koje ćemo i mi jednog dana poneti sa nama zauvek. Trenutno sam veoma tužna jer sam opet saznala za smrt jednog mog školskog druga Mileta Purića, a isto tako sam saznala i za Mandić Milanka i druge. Ali proleće je opet došlo i u Kovin i procvetaće cveće po parkovima i ispred kuća i svaki cvet je novi život. Teško mi je i više ne bih mogla da pišem ali vas od srca sve pozdravljam.

  12. Franja Cernoh says:

    Svidja mi se da se spominje i to sto je bilo.Vidim znama imena ljudi koji komentarisu pa sam hteo da napisem da ne zaboravis Seltsmene-Djoka Sarmes,Nikica Gligorijev,Mile Puric,Bolic,Lukic,”Gazda,Slobodan Ostojic-i sve te nezaboravne igranke u Radnickom domu.Ne zaboravi Kovinsku gitarijadu u zgradi Pozorista.Ja se secam dve,pobedili su Seltsmeni,ali dobri su bili KINDERI-Hablik,Slavica,mali Bolic,FARAONI-Toplica,Pera i Mirko”vampir”KINDERI su drzali igranke u domu JNA.Inace pre “Riblje i YU-grupe u Kovinu su svirali-kao prva grupa-CRVENI KORALJI iz Zagreba 1968,u bioskopu,otvorili koncert s “baby,come back”bioskop-poludeo a i ja.Nedugo zatim svirale su LEGENDE iz Beograda”SILUETE”-Zoran Miscevic,u domu JNA.Inace sve Vas i “komentatore”pozdravljam-jer vecinu poznam,posebno Zlatu,-kako je bila lepa to vece kad je izabrana za MIS

  13. Franjo, drago mi je da si se javio i napisao neke podatke koji bi, inače, verovatno nestali iz kolektivnog sećanja Kovina. Posebno to da su Crveni koralji 1968. svirali u Kovinu, dakle na vrhuncu popularnosti. Za mlađe čitaoce samo mali dodatak: to je kao da su Bitlsi nastupili u nekoj engleskom malom mestu u vreme najveće slave. Za “Siluete” i Zorana Miščevića, velike i prave legende domaće rock scene, nisam bio 100 posto siguran, ali mislim da sam to veče uspeo da uđem u Dom JNA.
    Veliki pozdrav iz Kovina i javi nam se, ako uzmogneš, još koji put sa nekim zanimljivim podacima!

  14. Franjo , stari druze , puno pozdrava i hvala ti za ovaj komentar . Lepo je oziveti secanja na ta davno prohujala vremena . Ovom tvom potsecanju dodao bih jos Mirka Lazica (Seltsmeni). Pozdrav svim Kovincima sirom sveta ! Bata Stojic

  15. Dragane , Bato i Franjo svaka vam cast za ova secanja , ja bih samo dodao jos koje . Ne smemo zaboraviti Zlaju Krnjevca i Iliju Radulja Iketa , brata pokojnog Jabuke . Svirali su mnoge igranke , a u nedostatku pojacala neke su gitare bile povezane i sa stolicom . Bubnjar je bio Buca iz Smedereva . Bole Suskavac je ponekad uletao u ekipu , vise je svirao u parku , ili pecao .

    Secam se jednog fantasticnog koncerta grupe Nirvana (iz Ljubljane ) u Domu JNA neke 74/75 godine , trojka , dobra progresivna muzika za ono vreme , mozda im je samo Pop Masina bila ravna . Nisu hteli da nas puste unutra bez kravata , i cini mi se Sloba Ostojic i Zmiga skoknuse do kuce da obidju tatin orman , i eto svakom po kravata , pa udjosmo unutra .

    Puno pozdrava od Dzoa

  16. Ljudi, drago mi je da čitate ove tekstove, a još više što ih obogaćujete stvarima o ljudima i događajima koji su obeležili Kovin. :)

    Ajd’ i ja da ubacim jednu molbu: ako neko ima neku fotografiju sa koncerta, igranke, onih čuvenih “akademija” ili ma šta ih “naših dana”, ajd dobacite mejlom da postavimo na sajt, a ja bih i u novine to ubacio. Pitaju me čitaoci i posetioci sajta i fan strane za stare fotke, a nije ih uvek lako naći, nismo ranije imali ove digitalne sa kojima možeš da fotkaš beskrajno.

    Eto, toliko i veliki pozdrav svima širom sveta!
    Dragan

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>


Spam protection by WP Captcha-Free